Svaki put ima neki drugi cilj

Kod izgradnje novih puteva zadatak je, da se od stabilnog nosećeg sloja pa sve do ravnog i tačno profilisanog gornjeg sloja puta proizvede dobar paket slojeva - svejedno da li od asfalta ili betona. Koji kriterijumi su ovde važni? Koji postupci su potrebni? Koje mašine treba angažovati?

Izgradnja nosećih slojeva

Noseći sloj predstavlja osnovu za gornji sloj kolovoza. U zavisnosti od očekivanog opterećenja trup se gradi iz različitih slojeva i različitih debljina, kako bi bio otporan na najrazličitije klimatske uslove i kako bi funkcionisao više decenija. Najniži sloj se pretežno sastoji od nevezane mešavine minerala od tucanika, rizle i drobljenog peska da bi se postigla željena nosivost i da bi se koliko je moguće smanjilo opterećenje usled saobraćaja, da se ne deformiše planum koji se nalazi ispod.

U mnogim slučajevima na nevezani noseći sloj stavlja se vezani noseći sloj. Kao vezvno sredstvo se pretežno koristi bitumen ili cement odnosno kreč. Kod gotove mase sa bitumenom govori se o nosećem sloju asfalta sa toplom i hladnom ugradnjom, u zavisnosti da li se radi o toploj ili hladnoj gotovoj masi. Ako mineralnu mešavinu vezuje cement ili kreč, onda je reč o hidraulički vezanim nosećim slojevima.

Ugradnja asfalta

Ugradnja asfalta predstavlja vrhunac logističkog rada. Stalno treba kontrolisati da li ima dovoljno gotove mešavine i da se materijal ne ohladi. Iz toga razloga je kombinacija mašina ovde nezamenljiva: finišer za asfalt i valjak.

Prvi u timu za ugradnju asfalta je vozač kamiona, koji asfalt puni u bunker finišera. Dva transportera koji rade nezavisno jedan od drugog, transportuju materijal kroz mašinu prema nazad, gde se preko dva rotirajuća pužna transportera sa nezavisnim upravljanjem ravnomerno rasporedjuje izmedju finišera i pegle za ugradnju asfalta. Temperatura za ugradnju asfalta bi kod standardne gotove mase trebalo da je stalno preko 110ºC, kako bi se za sabijanje ostavilo što više vremena.

Kod modernih finišera za asfalt agregatima za sabijanje na pegli za ugradnju može se ciljano upravljati. Pre svega pegle za jako sabijanje postižu veoma dobro sabijanje. Tako valjci koji slede, sa manje prelaza postižu traženo krajnje sabijanje

Sabijanje asfalta

Sabijanje asfaltnog sloja treba da postigne ravnomernu, po mogućstvu hrapavu površinu kolovoza i da trajno i čvrsto poveže pojedine slojeve asfalta, tako da se postiže visok stepen stabilnosti i otpornost na habanje kao i trajna ravnina. Valjci redukuju procenat prisutnih šupljina. Tako je asfalt otporniji na opterećenja i ima duži vek trajanja.

U principu važi sledeće: što je viša temperatura ugradjene gotove mase, utoliko je bolje sabijanje. Povoljan stepen temperature tada zavisi od sastava gotove mešavine, debljine sloja i vrste vezivnog sredstva.

Rukovalac valjkom na priključcima počinje sa sabijanjem, odatle vrši valjanje duž ivice kolovoza. Sledeći prelaz služi za pritiskanje sloja. Kod glavnog sabijanja pretežno se koristi dinamičko sabijanje. Bandaže dobijaju horizontalne (oscilacije ili vertikalne vibracije, čime se značajno povećava efekat sabijenosti. Na kraju sledi završno "ravno peglanje"

Ugradnja betona Inset

Beton je materijal sa dugim vekom trajanja koji je najpre pogodan za puteve koji moraju da izdrže velika opterećenja. Standardnim postupkom betonskih finišera u prvom redu se grade velike površine kolovoza, piste za uzletanje i sletanje u tzv. Inset-postupku. Kao prvo iz kamiona se istovaruje beton ispred mašine. Pomoću puža za razastiranje betonski finišer razastire beton na celokupnu ugradnu širinu i preko šablona (oplate) oblikuje betonski profil za kolovoz. Unutar oplate vibro-flaše pod visokom frekvcencijom osciliraju i tako isteruju vazduh iz betona koji se na taj način sabija.

Istovremeno finišer može u sveži beton da istrese moždanik ili ankere. Oni služe za armiranje. Iznad elemenata za armiranje se kasnije urezuju fuge u beton. Tako je zagarantovano, da pukotine koje obavezno nastaju usled opterećenja i oscilacije u temperaturi, kontrolisano odlaze u beton.

Poprečna i uzdužna glačalica ravnaju kolovoz. Za hrapavu strukturu površine koristi se jutana tkanina koja se vuče pozadi. Ravnomerno stvrdnavanje betona se postiže nanošenjem disperzije na sveži beton, najčešće se tu koristi uredjaj za naknadno tretiranje.

"Offset" ugradnja betona

Ivičnjaci, zaštitni zidovi u srednoj traci na autoputu, oluci za odvod vode - postoje mnogli šabloni od betona. Tehnologijom kliznih oplata takvi monolitni profili u ofset postupku mogu jednostavno i ekonomično da se proizvedu.

U "offset" postupku po pravilu betonska mešalica predaje materijal u uredjaj za punjenje. Onda se prema izboru transportuje preko okretnog transportera ili okretnog transportnog puža, u offset-kliznu oplatu koja se nalazi bočno na finišeru. Za vreme kretanja unapred offset-finišera klizna oplata proizvodi monolitni profil. Spektar mogućih šablona i veličlina je ogroman, da li često korišćeni šabloni, kao na primer "New Jersey"-profil ili specijalne izrade.

Offset-primene idu od graničnika kolovoza preko pregrade maksimalne visine od 2 metra, pa sve do veštačkih odvoda ili uzanih staza. Offset-ugradnja je u odnosu n ručnu ugradnju gotovih komponenti, veoma brza i efikasna.

SR